Стрес може дубоко утицати на тело и ум, али постоје технике саморегулације које помажу у обнављању равнотеже. Дисање дубоким трбушним удисајем и полако издишући ваздух стимулише парасимпатички нервни систем, који смањује напетост и смањује срчану фреквенцију. Прогресивно опуштање мишића и лагане вежбе растезања могу ублажити физичке симптоме стреса и побољшати циркулацију крви.
Медитација и пажљивост (mindfulness) помажу у фокусирању на садашњи тренутак и смањују негативне мисли које погоршавају анксиозност. Редовна пракса ових техника омогућава боље управљање стресним ситуацијама и спречава накупљање хроничног стреса. Уз то, техника вођене медитације и релаксације може бити веома ефикасна за брзо обнављање психичке стабилности после напорног дана.
Један од кључних савета је да се ове технике примењују конзистентно. Чак и 10–15 минута дневно довољно је да се тело и ум припреме за бољу реакцију на стрес. На тај начин, човек постепено гради способност да остане смирен и концентрисан, чак и у изазовним ситуацијама.